- Mama i tata su me odveli na selo kod bake. Igrala sam se sa životinjama i pomagala sam baki oko poslova. Upoznala sam Maju, ćerku bakine komšinice. Igrala sam se sa njom celo leto. Super sam se provela i jedva čekam da dođem opet.
- Otišla sam sa mamom i tatom na more. Tata me je naučio da plivam. Sakupljala sam kamenčiće i školjke. Jako su lepi i šareni. Poneću ih kući. Čuvaću ih zauvek. Mama mi je kupila narukvicu od školjkica. Jako volim moju mamu. Neću skidati narukvicu.
- Hteli su da me pošalju kod babe na selo. Odbila sam. Tamo je prljavo i smrdi. One svinje su odvratne. A i nemam društva. Samo ona dosada. Valjda se Maja zove. Otišla sam sa mojima na more. Jes' da će biti smor, ali bolje i to nego selendra.
- Naterali su me da idem na more. Mrzim ih. Bolje mi je da sam ostala kući. Upoznala sam neke domaće i probala svoje prvo pivo tu, ispred hotela. Ćale me je uhvatio. Zavalio mi je zujku, glava mi je otpadala. Nikad više sa njima.
- Tražila sam kintu za more od mojih. Otkačili su me na ladnjaka. Kaže, para nema. I još su hteli da me pošalju u onu selendru. Odvratno. Pokidala sam narukvicu. Koji će mi moj. I ovako je bila plastično govno. Celo društvo ide samo ja ne. Blam potpuni.
- Ovog leta ostajem kod kuće. Nema se para. Moram da položim onaj ispit, đavo ga odneo. Srela sam onu Maju sa sela. Da je ne prepoznaš. Sredila se, kaže udaje se na leto. Za nekog bogatog matorca koji joj daje sve što poželi. Bole je. Pokušala sam da pronađem onakvu narukvicu sa školjkicama. Nema da se kupi. Koji sam moron bila kad sam je pokidala. Zbog društva. Zbog mode. I sad mi ostaje celo leto da mislim koliki sam kreten.
Deco, ne žurite nigde. Na kraju će vam faliti sve to.
Leto, o kakvom letu pričate? Šta da pišem? Da. Ipak ću da napišem ali imajte razumevanja za moju isfrustriranost pa mi ne zamerite.
Ovo je bilo ubedljivo najgore leto, čas vrelo čas hladno, nije se znalo kako da se obučeš. Papagaji se u jednom trenutku brčkali u pojilici a posle je dunuo jak hladan vetar pa se razboleli, morala sam ENROCIN kapi da im dajem! Leto, ccc! Dosadno. Kolotečinom je nadmašilo sva prethodna i šta zanimljivo da se desi?! Matora komšinica je išla od vrata do vrata svojih komšinica noseći kojekakve tračeve kao kakav jehovin svedok one besplatne knjige i letke pa je došla kod mene da me udavi tračevima u vezi one Tanje koje... (da vam kažem u poverenju da se spanđala sa nekim bogatašem iz susednog sela, ali ćutite i ne pričajte nikom da sam vam rekla). Strašno šta sve ljudi nisu u stanju da pričaju o drugima. Dani su mi proticali bez ikakve nade da odem na more i gledam ljude kako se penju po palmama ne bi li uzbrali koji kokos. Da, pripadam armiji ljudi koji rade da bi preživeli, crnčeći kod kineza za siću. Ej! Pa gde to ima?! Samo u ovoj bednoj Srbiji. I dok uzimam ono crevo da zalijem baštu, zamišljam da sam na moru i onda onako zanesena mišlju kako plivam, prokleta mačka počinje da mi se mota oko nogu i ja počinjem da bežim misleći da me juri ajkula! Šutnula sam je kao loptu i više je potkačila tako da je odletela i zakačila se na granu obližnjeg drveta a onda me je pogledala onim njenim nežnim okicama i meni su krenule suze na oči. Plakala sam a onda mi je svekrva doviknula "Izgoreće ti kolač!". "Kolač u tiganju, nemoguće" slogan za onaj hit tiganj mi se motao po glavi i ja sam se za čas oraspoložila. Kako tako neka bedna reklama može da ti popravi loš dan pa to ti je, a mačka je sišla sa drveta nepovređena. Nasmejala sam se i otišla da proverim koliko kolač još mora da se peče. I svi ostali dani su prolazili kao "Dan mrmota", sve isto i monotono.
I sećala sam se kako sam nekada išla sa roditeljima na more a tad sam imala 4 godine. Tad sam prvi i poslednji put išla na more. I to sećanje mi nije moglo popraviti raspoloženje niti će mi dati nadu da će mi sledeće leto biti drugačije, da ću moći da odem bar do Mrtvog mora ili do neke banje da bih imala o čemu da pišem.
Definicija je napisana za takmičenje "Pačija škola".
