Kalaš

Žargonski izraz za jurišnu pušku AK-47 (automat kalašnjikov). Omiljen među borcima za slobodu i kriminalcima širom sveta zato što je jeftin, pouzdan, lak za održavanje i skoro neuništiv. To je prva automatska puška kod koje gasovi iz cevi "repetiraju" mehanizam za opaljenje. Prvi primerak konstruisao je Mihail Kalašnjikov, obični oružar, za vreme 2. Svetskog rata. Naime, Staljin je naredio da mora da se napravi puška kojom će zameniti dotadašnji "špagin", pušku sličnu američkom tompsonu, jer se lako kvarila i znala je čak i da eksplodira. Puška je morala da bude jeftina, pouzdana, laka za proizvodnju i takva da svaki duduk može da nauči da je koristi i održava za nekoliko sati. Mladi Kalašnjikov je poslao svoj predlog, model koji je nazvao AK-42 koji se "stručnjacima" učinio "suviše jednostavnim da bi radio" i odbačen je. Međutim, pošto je materijala bivalo sve manje Staljin je dao naređenje da se proizvede 1000 probnih komada i pošalje borcima za Staljingrad. Vojska je bila oduševljena, ali puška je bila nezgodna za nošenje i pucanje u ležećem stavu. 1947. Kalašnjikov se dosetio da iskopira izgled nemačke puške MP-72, navao model AK-47 i tako je "kalaš" dobio svoj današnji izgled. Postoji i AK-74 koji je verzija sa preklopnim kundakom i mogućnošću ispaljivanja pojedinačne, rafalne i pune automatske paljbe. Proizveden je u nepoznatom broju komada koji se meri milionima, jer je svaka država bivšeg Varšavskog Pakta imala svoju verziju (uključujući i nas mada nismo bili deo Pakta). Mihail Kalašnjikov nije video ni pare od svog izuma, ali mu je, za života, podignut spomenik u rodnom selu, devet puta je odlikovan ordenom Narodnog Heroja SSSR-a i svake godine, od 1975. do danas, predsednik SSSR-a odnosno Rusije, tradicionalno dolazi da mu čestita rođendan. Šta ćeš više? Danas Kalašnjikov sa svojim sinovima ima fabriku lovačkog oružja i bavi se konstruisanjem novih vojnih pušaka. Njegov najstariji sin je konstruisao PP-19 Bizon, po rečima stručnjaka, verovatno jednu od 5 najboljih automatskih pušaka kratke cevi (SMG) danas. Krv nije voda.

Američki marinci tokom rata u Vijetnamu su masovno uzimali AK-47 od ubijenih Vijetkongovaca i bacali M-16 pod izgovorom da na terenu mogu da nađu municiju za rusku pušku. Istina je da je M-16 do dan danas poznata po nepouzdanosti i izuzetnoj sklonosti ka rđanju i zaglavljivanju ako se ne čisti svaki dan. Znači uzimali su pušku običnog oružara i majstora koja je nastala u podrumu fabrike za vreme rata, a bacali onu koju su stvorili doktori nauka i inženjeri u najsavremenijim laboratorijama tog vremena.

Moj otac, koji je bio vezista na ratištu u Bosni, mi je pričao da je jednom prilikom neki pijani "dobrovoljac" ispustio pušku u blato dok su pored, putem, prolazili tenkovi. Preko puške je prešao tenk jednom gusenicom!!! Uz psovku, vojnik je uzeo pušku, skinuo preklopni kundak koji se iskrivio, "proprao" pušku u obližnjoj bari, repetirao je i ispalio rafal u nasip pored puta. Znači radila je pošto je bila u vodi i blatu i preko nje je prešao tenk!!! Praktično neuništiva...

U afričkim zemljama čak postoje ljudi koji se zovu Kalaš. Njihovi roditelji su im dali to ime u spomen puške koja im je donela slobodu što samo govori o popularnosti ovog oružja.