Ako je Skadarlija srce, onda je Kalemegdan dusa Beograda.
Idealno mesto za penzionere, djake koji su pobegli iz skole, studente koji su dosli da razbistre mozak u ispitnom roku zureci u reku, mame koje ponosno setaju svoj podmladak, slikare, boeme i ostale koji traze smisao zivota, ljubavnike kojima je Kalemegdan besplatan hotel u slucaju da su sva mesta na Kosutnjaku, Zvezdarskoj i Sumicama zauzeta.
Mnogi Beogradjani su bas tu napravili prve korake.
Na Kalisu najlepse opada lisce u jesen i najlepse sija sunce u prolece.
Takodje je i velika sahovska pozornica sa penzionerima u glavnoj ulozi, grobnu tisinu samo ponekad prekine ocajnicki vapaj nekog od njih:
- Jao vidi slepca, prevideo je topa!
Volim da pročitam definiciju napisanu emocijom :)