Onima koji dodju iz unutrašnjosti, bar pre ovog vremena kablovske, interneta i kabovskog interneta, u toku retkih poseta prestonici, crnac koji najnormaline prodje pored njih ulicom, nije da nije predstavljao egzotičnu pojavu koja je u najmanju ruku izazivala osećaj ispunjenosti dana. Iako je beogradjanima i tada i sada to predstavljalo najnormalniju pojavu, nekome iz Prokuplja je to bio veliki doživljaj. Proći par puta Knez Mihajlovom a ne videti nesvrstanog prijatelja je bilo nemoguće a dolazak bi se smatrao promašajem. Beograd jeste velik, no svi dodjoši na jedan dan, uz povratnu kartu Niš Expresa, su, razume se, krstarili dvema-trima ulicama i pored tog crnca obavezno videli i nekog zemljaka kome se u svom gradu ne bi ni javili, ali tudjina je to.
No, to je ipak stvar za neku drugu definiciju, kao i mesta koja se tom prilikom posećuju (kafić Olivera Mandića i pivnica u podrumu u Knezu).
1.-Ti si još u srednjoj?
-Pa da, šta si zinuo ko da si video crnca u Beogradu!2.Stiv ili Steva (Steve Harrington) u reklami za Kluz koja se zasniva baš na tom momentu egzotike i budalisanja
Путује Лала возом.На следећој станици уђе група црнаца у његов купе.Ћуте, возе се.Тек по некад се један другом обрате на Свахили-језику.Да би заподенуо разговор Лала се обрати првом до себе:
- А, господа су, молићу фино, црнци?
Један кратко одговори:
-Да.
Лала ће на то:
- Та, рекло би се по говору.
Mace, idem u Kluzo? ;) Evo ti + za javljanje u tudjini :D