(u ovom slučaju)
je situacija kada se sa nekom (potpuno) nepoznatom osobom skontate posle nekoliko minuta (jedva par razmenjenih rečenica). pomenuto kapiranje može se desiti i posle nekoliko susretnutih pogleda dve osobe, koje se (da budem precizan NIKADA, u njihovim do tadašnjim životima) NISU srele iako verovatno žive u istom kraju/naselju ili (što je čest slučaj) žive u istoj zgradi, pogotovo ako zgrada ima više od četiri sprata...
primer je po istinitom događaju od pre manje od lapo čuke...
ja u autobusu čujem telefonski razgovor (jer uši ne mogu da se zatvore, jel' te) devojke mojih godina, kojoj osoba sa „druge strane žice” (nevešto i, štaviše kako se ispostavilo, ultra komplikovano jer riba nije iz BG-a) pokušava da joj objasni gde bi ova trebalo da siđe, tj. na kojoj stanici. kada je završila razgovor, a shvativši kako dotična pojma nema gde je to „mesto” gde će je „d batica” čekićati, uhvatim njen pogled (pošto je skapirala da sam čuo gotovo sve)i priupitam je „šta joj treba iliti gde su joj rekli da izađe iz busa”. ona mi kaže. ja joj objasnim i... naravno, tu započnemo priču. budući da smo oboje izlazili na istoj stanici i ja (kao SVAKA kulturna beogradska BARABA) ponudim se da joj pravim društvo, jer dobra riba SAMA (i to u sred Jerkovića oko ponoći) može biti „lak plen” za mlade otimače torbi, silovatelje itd. što ona i prihvati... reč po reč (dok smo čekali „baticu”) shvatismo da imamo veoma slične stavove, mišljenja i poglede na svet u vezi sa mnogim temama (politika, ekonomija, religija, filozofija, astrologija, kriminal, policija i naravno muzika) pa tako dođosmo i do razmene brojeva uz (često je to iz kurtoazije, ali ovaj put jok)... znači, uz ONO „javi mi se obavezno sutra predveče pa da se nađemo na nekom pivu jer sam ja nova u kraju, pa da mi POKAŽEŠ GDE SI TI ,) a (uzgred) i znamenitosti Jerkovića” ...
kad smo se rastali pade mi na pamet onaj crtani sa megasiromašnom decom koja ližu izlog poslastičarnice... pa kad dođu kući klinac kaže „...umočiću...” hehehehheeh, i ja pomislih isto!
Već je gledam kako se upravo smestila pred komp, čisto da vidi šta ima novo na Vuki, vidi definiciju "Kapiranje na keca" i pomisli: baš sam ja htela da definišem ono što mi se desilo u busu, i to pod istim naslovom, daj da vidim kako je ovo urađeno. Čita, počinje da prepoznaje, ne veruje, sve joj se više sviđa kako napreduje ka kraju definicije, pomišlja da bi mogla već sad da okrene broj telefona koji je dobila - i stiže do reči "umočiću"...
Advokat
ništa se ti ne brini „kapiranje na keca” i pojedini pogledi su rekli svoje...
javio
nećeš verovati, ali batica, za kojeg sam pomisalio da joj je možda čkode, ispostavilo se da je neki teški dukatlija koji je pozvao da joj se jada kako ima problema u najnovijoj kres kombinaciji sa likom sa faxa (glupo bi bilo da sad kažem kog faxa)... tako da... možda ona zvrcne još večeras da mi eto kaže kako je taj ortak-batica-gej smorio za medalju i da joj treba neko OK društvo da razbistri mozak uz šes', sedam limenki...)))
eehhhhh... kad bi se barem to desilo... ali to je već u domenu SF-a
nije pao sex još, ali danas, večeras ima je cimnem pa kao... ovo ono i to...)))
zevonja
šta sad ispade da smo komšije, a? u kom si delu kraja?
tejkujem da mejkujem
K.B.J. - ako se neko možda još seća toga...;)
Lepo što si to podelio sa nama. :)