Potpuna gnjecavost, popustljivost, i svaka vrsta nedostatka kičme i (iznad svega) sopstvenog mišljenja.
Mare: Matori, šta si izabrao na kraju, gde ideš na more, u Grčku ili Tursku?
Pera Glista: Pa znaš, gledao sam nešto, ipak ću u Crnu Goru!
Mare: A na golu Radiša Ilić! Otkud bre sad to?
Pera Glista: Znaš, u Crnoj Gori letujem 15 godina i sad mi je, pravo da ti kažem, malo glupo da menjam...
Mare: Brate, alo! Šta imaš da izgubiš? Crna Gora je skuplja i od Grčke i od dobrog dela Turske, nemaš nikakav komfor u hotelu, kanalizacija ide u more...
Pera Glista: Znam, brate, ali meni je sve to poznato... Osim toga, Crnogorci kažu da nikad nije bilo više turista dole, a i bliže je.
Mare: Što, ideš avionom?
Pera Glista: Ne, kolima, što?
Mare: More šupičku materinu, ja se još nerviram, a ti si očigledno mazohista.*
(bazirano na istinitom događaju)
Sastanak svih studenata jednog odsekaDžoni političar: Drugovi... Mislim, kolege! Nemoj da nas neko sada zajebe. Dekan se složio da nam se svi ispiti pomere za nedelju dana zbog one poplave u martu kada nismo imali predavanja, ali traži da se svi do jednog složimo!
(skoro) Svi: Naravno!
Pera Glista: Ovaj... Ja se izvinjavam kolegama, ali nekako... pa ne znam... sve mi je to malo bezveze...
Džoni: Šta ti je bezveze?
Pera: Pa ne znam, mislim... Nastavnici će nam se svetiti... Tako da...
Džoni: Čoveče! Dekan nam je obećao pomeranje, to će biti zvanično...
Pera: Ja... ovaj... Ne mogu! Žao mi je! Izvinite! Ćao!
(rezultat: ispiti nisu pomereni)
Добра +! :)