Prozor koji izlazi na ulicu, neretko zalazeći duboko u vazdušni prostor trotoara, kada bi kibicfenster imao izbočen štok. Otuda su nekad devojke merkale đuvegije koji su se okićeni šepurili niz ulicu, krajičkom oka hvatajući stidljive osmehe curica. Danas, na kibicfensterima stoje eventualno babe snajperisti i prazni unučići od vinjaka, te pivske flaše i limenke. Al' se nekad dobro je'lo..
Stajale su dve sestre tu kraj zavese kibicfenstera hrabro se promaljajući povremeno kroza čipkane zavese nešto su se kikotale čavrljale i mirisale su tako lepo na dunju u ormaru na gostinsku sobu na radost i porodicu na tek opranu devojačku kosu na starinske postelje dekorisane cvetnom mustrom na deb'o dušek podno njih na žetvu na juli o kako su samo lepo mirisale
- Aco braco, nešto nam se osmehuju one dve princeze sa kibicfenstera na desnoj strani.
- Tiiiihh, šta li nam ostaje.. Al' šta god da je, ne bunim se, jel..
- Ništa ondak, ajmo pitati trebaju li im momci za nadnicu. Ako ništa drugo, bar ćemo ostati na ručku..
- ..gde nam šansa leži. Ajmo!
Лепо је све то ал дискредитују те ставке попут задени за шешир клас и матер ветру док је нама нас
Znam da obožavaš kad ovo uradim...