Jes’ da svaka kiša pada iz oblaka, al’ ova pada iz nekog posebnog oblaka koji se nalazi samo iznad određenog mesta. E, baš tako kao kiša, može da vam se desi da “na oblak” popijete psovke i uvrede od izvesne persone, bez stimulacije mečkinog svetog mesta, jer je dotična mečka ustala na levu nogu, ili zaboravila da popije svoj stabilizator raspoloženja u vidu bensića, radže, džeje, ekserića, ili već duže vreme čuva u sebi neurotoksične telesne tečnosti.... Ludaka nikad dosta. Čak i kad prividno deluje da ih nema, samo se vešto kriju iza hemijom indukovanog blaženog osmeha.
- Dobro jutro, komšija! Kako ste?
- Ooo, komšinice, lepotice! Živa bila! Aj svrni mi na kafu, da ti pričam š’a je bilo sinoć!
- Sad žurim, al' doćiću sutra.- Dobro jutro, komšija, jel ćemo da pijemo tu kafu?
- More, marš bre u pičku materinu!
