Kaznena mera, popularna krajem devetnaestog i početkom dvadesetog veka (sudeći po tome da je bilo kukuruza po školama, da se zaključiti da su škole ličile na kotobanje), kojom su učitelji nastojali da iskorene neprimerene načine ponašanja učenika. Tako se na primer za dobacivanje na času, kašnjenje, nepoznavanje gradiva ili nešto treće odlazilo u ćošak na tretman dranja kolena, a dužinu trajanja odredjivao je sm (m)učitelj.
Na kratke staze ovo je davalo rezultate, jer djaci su bolj učili, pravili su manje nereda na času i iz te škole su izlazili pameniji (osim baraba koje ni kod kuće nisu jebale živu silu). No na duži vremenski period ovo je ostavilo daleko teže posledice po decu i prosvetu, načine rada prosvetara i obim i težinu gradiva, tako da će deca uskoro iz škole izlaziti gluplja nego što su u nju prvi put ušli:
- Postojali su učitelji koji su u ovim pakostima neobično uživali, i imali su svoje pacijente koje su rado zlostavljali za svaku detinju nepažnju i sitnicu. Pošto pameni ljudi koji su to kao deca gledali svojim očima ili preživljavali više nisu hteli da tolerišu, nastala su prava dece, ograničenje upotrebe sile pri predavanjima..Dok nije stiglo do toga da danas učitelj više ne sme dete ni da pošalje u ćošak, a sve češće moli Boga da ga deca i ne linčuju.
- Nasilje nad decom podstiče mržnju. Deca su mrzela školu, em što su ih tamo tukli, em jer su ih zbog toga tukli kod kuće, i samim tim svojoj deci nisu hteli da prirede batinanje zbog ponašanja i loših ocena. Naučićeš, ko ga jebe, bitno da si ti meni živ i zdrav.
- Danas kada klinac dodje kući potišten jer je dobio keca zbog polinoma i integrala, ćale se seti kako su mu u školi baš zbog toga udarali packe pred tablom i kaže - Jebeš to sine, ni ja ih nisam znao pa mi u životu nikada nisu ni trebali. Srediću ja to sa onim Pajom, i meni je predavao matematiku - jebaću ja njemu malo mater..
eh, kao da je deci potrebna skola za nesto, ionako svi radimo sve osim onog za sta smo ucili... +
Apsolutno si u pravu, i za ono tada i za ovo sada... +