Naizmenično lagano spuštanje glave unapred i trzanje glavom unazad.
Kad malo bolje razmislim trebalo bi da se zove kontra-kljucanje, al' ajsad.
Neminovnost kad se preumorni, a ne možete da prilegnete. Kao i sa hipnozom, bedak je što nikad ne možete da vidite samog sebe kako kljucate.
Vozite GSP-om. Još ako ste promrzli, mokre su vam noge, ali seli ste tacno iznad grejalice, sedišta tapacirana, obuzima vas blaženstvo. Sa panoa iznad glave smara neka retardirana MIDI muzika, a brujanje motora polako otupljuje, dve tetke pored vas se čuju BLA,BLA,ZVOC,zvoc,zzz... a slika se mrači...
Odjednom se trzate, vraćate u početni položaj, vidite kako vas neki putnici gledaju sa podozrenjem, dok se drugi laktaju, gledaju u vas i smeškaju. Zevate na silu, širite oči ko Eni Lenoks u svojim spotovima, ali ne pomaže, sve kreće iz početka.
+++ hvala što si i to opisao, razmišljao sam ja da to opišem, al' bi onda def. bila dugačka u p.m...u svakom slućaju ne bi' se setio reči "kljucanje" svaka čast, slažem se sa kuvajlijom - originalno :))))
inspired by: spavanje u autobusu