Mesto gde ljudi dolaze da konzumiraju literaturu u tečnom stanju, kafana sa stalnom ekipom. Koliko je literatura bogata i sočna govore primeri da neki od silne literature, iako su na dve noge ušli, ne mogu na isti način izaći odatle, te ih iznose.
Marija: Halo Miki sine, gde si?
Suki: Suki na vezi, evo nas u klubu književnika.
Marija: Šta tražite tamo u dva jutri deco?
Miki: Bljeeeeeeeee.....
Marija: Šta se dešava tamo, gde ste vi bre?
Suki: Ma ostali malo duže, prelistavali literaturu, i pomešasmo gradivo i pomutilo nam se od previše informacija znate....
Marija: Kad uzmem oklagiju, pomutiću vam mozak kad se vratite kući.
Klopa je fenomenalna.
To je prioritet u donosu na piće.
Dakle, omašeno sve osim da ima svoju ekipu.
Eee znam ja kafančugu gde imaš i dobru klopu i štogod za šljokanje i uglavnom dolaze isti ljudi.
Samo godinama ništa nisu menjali pa je postala rupa od lokala, fali renoviranja, ali ima taj stari šmek, budi uvek neko sećanje.
+