Pavić je pisac koji ponekad (čitaj često...) preteruje, možda i u baroknom maniru bizarnosti da bi iznenadio čitaoca, ali ume da odvali i nešto jako dobro, da poželiš da pojedeš svoj rukav što nisi ti to smislio. Naročito ima takvih bisera u Hazarskom rečniku, tu se najviše izdigao iz prostakluka u kome nekad zna da se udavi. I ne, ne mislim na mesta gde namerno pada u filozofiranje - tu su pisci generalno loši - mislim na ona mesta gde mu to polazi za rukom sasvim slučajno.
Ljubavna pesma princeze Ateh: "Moj zavicaj je tisina, moja hrana cutanje. Sedim u svome imenu kao veslac u camcu. Ne mogu da zaspim koliko te mrzim."
*
Sve sto naucih i zaradih ode na zveket kasike o zube.
*
Najveca razocaranja u zivotu donele su mi pobede. Pobede se ne isplate.
*
Razlika izmedju dva da moze biti veca nego izmedju da i ne.
*
... A od srece se zaglupi. Sreca i mudrost ne idu zajedno, kao sto ne idu zajedno telo i misao. Jer je samo bol misao tela. Dakle, srecni ljudi postaju glupi ljudi. Tek kada se umore od svoje srece, ljubavnici mogu ponovo postati mudri, ako to inace jesu.
ili...
,, Jedan je od sigurnih puteva u pravu buducnost (jer ima i lazne buducnosti) ici u pravcu u kojem raste tvoj strah.,,
,,Imenice su za boga, a glagoli za coveka.,,
,,Kad ubijas, sa svakim je drugacije, kao sto je svakad drugacije sa svakom novom zenom u postelji. Samo sto neke posle zaboravis, a neke ne. Neki od ubijenih, opet, i neke od zena tebe nikad ne zaborave.,,
Slazem se potpuno sa tvojim misljenjem o Pavicu...Plus za tebe!!!!
Xmmmmmmmmmm...meni je iz Rečnika najbolje kada na početku čovek kaže da pisac najbolje piše kad mu je puna bešika, jer tada piše lapidarnim stilom, jezgrovito, svestan da se žuri i njemu i čitaocu, njemu da piša, a čitaocu da kenja, bar je to moje iskustvo sa pomenutim gospodinom, mada glede kompozicije Rečnika, čista prtica, ali kad neko baljezga-baljezga, a što se izdvojenih citata i tvoje definicije tiče, slažem se: i ćorava kokoška nabode zrno!
Ovo je profesionalno,gospodžo!