Književnik

Ortak koji..kakav bre jebeni ortak kad ga svi izbegavaju. POZNANIK koji se ne služi nikakvim slengom a konverzacija sa njim izgleda kao preslušavanje najpoznatijih citata osamnaestog i devetnaestog veka. Lako ga je prepoznati zbog specifičnog načina pozdravljanja. Iz nekog razloga, u većini slučajeva je u pitanju oniži batica, paradoksalno svojoj svrsi i zvanju načitan kao flajer za žurku na Lukasu. Ispod tog hodajućeg omota za "Orkanske visove" krije se potencijalni rodoubica čije bure baruta bi po pucanju naježilo i urednike Crne hronike Kurira.

Pored primera koji sledi, Književnik je najbolji primer latinske izreke: Čuvaj se čoveka od jedne knjige.

(istinita priča)
Shodno opisu, u pitanju je niska, ćelava osoba sa debelim naočarima, kožnim kaputom, raširenim kečevima u širokoj vilici i najverovatnije tetovažom Mite Ljotića na levoj sisi, koja sretnuvši me veli:

-Oh poštovanje prijatelju stari! Iskreno sam srećan što se srećemo posle toliko godina!
-E, šta ima?
-Evo žurim, žurim, hitam ka mom društvu, čekaju me kod Gazele, pao je dogovor za dva ujutru ali kasnim! Moram sada ići, izvini me i samo mi reci da li mi se vidi štangla u rancu?
-Ni najmanje.
-Odlično! Budi pozdravljen i svako dobro!