Ne, nije to neki rijaliti šou, štono vele po televiziji i novinama ovih dana. Ne, dragi moji! Ovo takmičenje se svakodnevno organizuje širom Srbije po bolnicama i holovima domovima zdravlja, gde se takmičari, uredno grupisani pred vratima ordinacija, fer-plej igrom nadmeću zarad dobijanja titule najslađeg među njima.
Tetka (Prvi takmičar): Tresem se, po cip-cijeli dan. Šećer mi je oko 8.4.
Baba (Drugi takmičar): A ja sam počela da slabije vidim na ovo jedino oko, meni su merili skoro, šećer mi je bio 11.
Sudija (Saosećajno klima glavom): Muke, zaista...
Tetka (Prvi takmičar): Jeste, a da vidiš tek meni, trigliceridi probili plafon. A pritisak još! Sinoć me umalo šlog ne strefi.
Baba (Drugi takmičar): E, moja kćero, ja imam i kamen u žuči, sinoć sam bager šljunka israla. Mogao je moj Stanoje kuću da išoluje.
Invalid (bez obe noge, ruku i nosa): Izvinite, ja sam upravo izgubio i poslednju ruku, evo još krvarim, mogu li ja pre vas kod doktora?
Tetka (Prvi takmičar): Šta! Nemoguće. Ja sam prva, imam i koleru.
Baba (Drugi takmičar): Nikako ne može. Nisi ti najteži slučaj ovde. Ja imam rak! Leukemiju!
Tetka (Prvi takmičar): Meni raste pingvin iz guzice.
Baba (Drugi takmičar): Kuku, pomagajte! Infarkt! (Baba teatralno pada)
Prosječan penzioner će bezočno uzeti prednost trudnici, djetetu,...bilo kome. Što su stariji više se boje za svoju guzicu.
Jebala si mu kevu.... + od mene