Ko koga stigne, krstaču mu digne

Moda koja već decenijama vlada kada se snimaju holivudski akcioni filmovi A produkcije, i kineskim filmovima ŽNJ produkcije.
Pozitivac pobije na početku filma par negativaca, i tako totalno sjebe plan nekog bosa. Zatim mu na sredini filma ubiju dragu osobu, on skupi ekipu (ili solira) i kreće da ubija redom.
Kolateralna šteta, šta to beše?
Na kraju se sve svede na dve strane koje besomučno pucaju (odapinju strele, baca kunaije, rade mačevi, pucaju iz topova) jedna na drugu, po principu prave linije, ubijajući i svoje i protivničke ljude.
I da, na kraju, kada oko njega i neprijatelji i saveznici leže mrtvi, glavni glumac sa zajebanom ogrebotinom iznad obrve, jednom na bicepsu koja je zavijena prljavim zavojem, ali je u međuvremenu prokrvarila, bradom od 3 dana i znojav kao da je nosio mezimče slona, koje je uganulo članak na leđima kod veterinara, čeka dolazak snaga reda.
Ako je radnja filma sadašnjost, skorija budućnost, nedavna prošlost, puši cigaru sa zajebanim pogledom, ili se samo mršti.
Ako je istorijski, gleda u suton ili nestaje u njemu.

Rečima besmrtnog Ljube Moljca koji objašnjava filmski scenario koji je sam napisao: '' Kod mene gine ko koga stigne, ko koga dohvati i ko je kome pri ruci. Kod mene ginu i pozitivci, i negativci, i glavni junaci i sporedne kukavice i muški i ženski, i u principu sve je u stilu ''Ko koga stigne, krstaču mu digne.'' ''