U nekim porodicama, nepisano je pravilo, da astal posle jela rasprema onaj ko poslednji ostane da hasa.
Ćale: Alo kamikaza, šta si navalio kao cigan na kontejner, polako sa tim mesom.
Sin: Jebiga ćale, vojska učinila svoje, od sad pa na dalje ti raspremaš siniju OPAAAA!
Ćale: Neš to viđet pod krovom mojijem!
Sin: Prepisuj onda imanje da pravim kuću i da se ženim, štas' se stiso k'o četrn'es dinara.
Ćale: Ne dam zemlju da spičiš i raskućiš! Gaji kuče da te izujeda!
Sin: Čitav sepet oko kuće stoji, ti se flaše do'vatio žute, majku Milku slomio od rada, ne daš zemlju u grob ćeš je nosiš!
Ćale: Slušaj sinko roditelja svoga, nije sepet od rakije ljute, već je sepet u tvojega ćala, zbog jedinog sina neradnika!
Sin: Malo li je selom diskoteka, lepih žena s'nokti lakirani', kad da stignem sepet da raspremim, kad je mladost moja tek počela?
Ćale: Ženo Milka podajde sikiru, da zamanem ja desnicom rukom, da zabodem u astala sofru, krv ti spalim da ti krv ne spalim!
Sin: Nemoj ćale sikire ti tvoje, nije sinko nikad nadžak bio, sad će sinko astal da raspremi, jedinoga oca d'ispoštuje.
Ćale: Kad to čuo ćale od jedinca, proli suze niz obraze svoje, čet'ri stotke izvadi iz džepa, da sin ima kad noću izađe, pak on reče sinu jedinome: Sine Rale jedini u oca, nećeš sine sam da ga raspremiš, nego ćemo sinko mi zajedno...
