Kada smo se kao deca igrali žmurke, uvek bi se našao neki "pametan" drug koji stoji iza onoga ko žmuri, pa čim ovaj završi sa brojanjem, "pijavica" se sa trijumfalnim izrazom lica "zapljune". Zato su deca razvila ovaj odbrambeni mehanizam iz naslova.
Ali... Pijavice se ne predaju lako.
Setili su se da stanu pored onog koji žmuri ili da čučnu pored njega, pa posle govore: "Nisam bio iza tebe, bio sam pored/ispod!"
Zato je svakki iole ozbiljan igrač, poštovao sledeću proceduru:
- 5, 10, 15, 20, 25, 30, 35, 40, 45, 50, 55, 60, 65, 70, 75, 80, 85, 90, 95, 100! Ko se krije iza mene, ispod mene, pored mene, oko mene (za svaki slučaj), tri puta žmuri! Krećem!
Пу зека из далека! :) Јеботе, колико сам био безбрижан тад... Болео ме курац, чак и за бомбардовање, радовали смо се што не морамо у школу. :)
а најјаче кад као случајно жмури другарица која ти се свиђа па ти ако случајно иза ње стојиш па као случајно кад се она окрене,случајно се додирну твоје и њене усне...ехх..
па онда она почне пљувати ко да је жабу пољубила ;)
Mi smo jedva cekali da neko broji naglas do 200,pa kad kaze "dvesta",mi iz neke mracuge se proderemo "pojedes govno s mesta" hahaha
mi smo uglavnom žmurili na vratima jedne barake, i jako brzo se provalilo to za ,,iznad'' jer smo se pentrali na nju da se zapljunemo.
A iznad mene?To si zaboravio :)