Situacija kad se uloži nadljudski napor za nešto pošto je prilika jedinstvena i neće se više ponoviti nikad. Ako sjebemo više ispravke nema, nema popravni, tako je kako je. Ostaje za vek i vekova.
- Daj bre ljudi stante lepo, šta se kreveljite ko da ste retardirani, slika devojka!
- Matori, ne slika onim idiotom praistoriskim, digitalni je jebo mu ti mater može da briše do ujutru dok ne bude ko za ličnu kartu slika.
- Čoveče može do prekosutra da slika za ličnu kartu neće biti, pošto si skinuo jebene gaće, go si sine!
Dođeš sa mora, a od 36 komada uspelo 24, ali se svakoj obraduješ, vrtiš i zagledaš po sto puta. Sad škljocaš svaki ivent ko nezdrav, turiš u neki folder, lupiš mu datum i zaboraviš.
I nekako su svi ispali OK uvek, možda zato što nije ni postojalo nešto što nije OK. Tako je, kako je.
Letovanja i scene neovekovečene fotografijama, pamtimo mnogo duže.
Ovo što Brus kaže. Posle Zlatibora sestra otvara aparat da vidi slike, ono da izvadi film i pogleda prema svetlu. I to je to. Videla od mene da tako radim sa starim filmovima, zato je nisam tukao, ćale je maltretirao pošto je na slikama bio neki lik iz Varaždina mensčini što su bili u vojsci ili ratu jebem ga. sad kontam koliko sam mator kad pamtim te aparate :(
Kad malo bolje razmisliš bacaju bolje slike. Možda što moraš da ih radiš a ne da ti ćute u jebenom kompjuteru.
Птичицааа
++