Neko u potpunosti van svog elementa, klase i lige, takođe ostao bez šanse da se vrati u sigurnost prirodnog okruženja i toplo okrilje poznatog.
Žaba sa slamkom u dupetu ne može da potone, pa, jadna, ostaje ''zarobljena'' na površini vode na milost i nemilost sudbini i po kojoj rodi.
Ovo je moj otac često radio kad je bio klinac.
I ovo je takođe jadan sjajan primer radnje ''Ima se (sve osim razloga), može se'', i da u svakom od nas čuči klica primordijalnog zla.
Ćale: ''... i tako joj mi nabijemo slamku u dupe pa je gledamo kako pluta''
Ja: *suzne oči* ''Tata, zašto?''
Ćale: ''Zato. Uf, vi današnja deca, nemate pojma kako smo se mi zabavljali kad smo bili mali.''
Ja: ''Jel to kao onda kad si pravo iz škole otišao da kradeš purenjake, pa ti je ispala sveska iz matematike, pa te je dada premaltio ko vola u kupusu (odn. kukuruzu ;)) što si krao iz kumove njive I što si dobio keca pa ga nisi prijavio?''
Ćale: ''Ćuuuuuti.''
Tako to u životu, zanimljiva priča