Profo, sretnem mog kolegu kako volontira (sa nadom da će ga primiti jer je vanserisjki lik) i pitam se od čega živi i u momentu kad obratim pažnju na njegove šake shvatim da mi čita misli:
- Lepim pločice po kupatilima!!!
(a svojevremeno je bio jedan of boljih studenata)
Da, mene to uvek podseti na vic o čoveku koji pada sa zgrade i padajući sve niže, između spratova govori: "Za sada je još uvek dobro"...
Odlična.
Nije to izolovan slučaj, Majo. Pazi, znam gomilu momaka i devojaka koji su bili Vukovci, đaci generacije, sjajni studenti ali nikada nisu naučili kako da ZARADE. Naravno, to je i problem našeg antičkog obrazovnog sistema ali i naš narod je lenj za rad. Jebiga, naš čovek završi osnovnu školu i, razume se, nema ni najmanjeg pojma čime bi se u životu baviti mogao. "Ajd' upisaću neku gimnaziju pa će tamo nešto da me sigurno zainteresuje" - kaže on sebi. I pošto završi tu jebenu Gimnaziju opet se nađe na životnom raskršću na kojem jedan put vodi na fakultet a drugi na rad. "Ajd da upišem neki fakultet, valja se" - kaže on opet sebi. I šta bude na kraju? Imamo odraslog, zrelog čoveka ili ženu, sa preko 15 godina obrazovanja ali potpuno nesposobne da žive sami. MOžemo mi do sutra da seremo kako je teška situacija i ako su ONI krivi a ne MI - treba naučiti zaraditi. Jebiga, meni nije ništa smetalo da sa svojih 15 godina, iako sam se bavio nečim potpuno transcedentnim odem sa ortacima i šljakam na gradilištu da bih zaradio za letovanje...
Crnjak.
Doktor ti dijagnostikuje benigni (dobroćudni) tumor, a ti pomisliš: Ko zna zašto je to dobro?
+++
ali ne gledam ja na to toliko tragično. Stvarno mislim da postoji razlog za sve što se dešava :)
Dodaj definiciju, aj se kladimo da smo MI inovirali ovaj oblik tešenja. Drugi nisu imali potrebe.
Zato sam ja učio "zanat", što toplo preporučujem i budućim generacijama.
+