Svako postiže ovo stanje konzumiranjem različite količine šećera i kofeina. Meni je dovoljna turska kafa i koka kola. Oči kao sova, zenice kao čiode. Imam neodoljivu želju da probijem bubnu opnu sagovorniku kome objašnjavam očiglednu stvar uz facijalnu ekspresiju u kojoj moje obrve pokušavaju da prave meksičke talase. Sve oko vas je usporeno i iritira vas čekanje na odgovor duže od 2 piko sekunde. Ruke vam se tresu i najgora stvar koju možete da uradite je da uđete u voz(može i tramvaj da posluži kao primer). S obzirom na fantastične brzine koje naši vozovi razvijaju, javlja vam se neodoljiva želja da otkačite lokomotivu i sami vučete voz jer ionako možete to da uradite brže i bolje. Umesto toga, rešavate da ne platite kartu, već optrčavate voz na svakoj stanici uskakajući u različite vagone čisto zabave radi. Ionako ne može da vam pobegne zar ne?
nažalost ja nemam tu moć, popijem kafu, koka kolu i guaranu i zaspem u momentu... Imun sam... U većini slučajeva ovo je tačno! Zbog toga +
Konačno znam kako čoeka da zovem
omiljena