Meč lopta koja je zapečatila perspektivu zdravog razuma u srpske omladine sredinom devedesetih. U vreme penzija od 10 maraka, plata od 25, prodaje svega što je neko hteo da kupi pa čak i obraza kako bi se održao goli život kod najvećeg dela nacije, debelo zlo poznatije pod pseudonimom Marina Tucaković, lansiralo je ovu nesrećnu krilaticu kao mantru kolektivne histerije kojoj je podlegla tadašnja neobrazovana omladina. Konkretno, ti stihovi su bili konačan udarac zadat sistemu vrednosti zasnovanom na radu i moralu, i otvorili su vrata svakojakom ološu da se slobodno nameće omladini kao uzor samo zato što ima pristup medijima. Još imbecilnije je korišćenje navedenih trgovačkih brendova kako bi se dočarao utisak luksuza, jer se isti kotiraju žalosno na rang listama prestižnih brendova.
Konstatacijom "to je život, to nije reklama, nikom nije lepše nego nama" već sluđeni pobornici su definitvno postali turbofolk zombiji i od toga se do danas nisu oporavili.
hehe,strava!