Grupa mladića u selima koja ide nepozvana na svadbe, ispraćaje ili neka druga veselja koja se prave ispod šatre. Domaćin uvek ostavi nekoliko mesta za njih jer zna da će da banu kod njega. Kokčinjari su izumrli jer se sad veselja prave u restoranima, a tamo se plaćaju stolice.
Lepa: Desimire, kako je bilo kod Ljubiše na svadbi?
Desimir: Dobro. Igralo se, pevalo se, veselilo se.
Lepa: Koliko je ljudi zvao?
Desimir: Pa zvao je tristo ljudi i imao je oko dvaes kokčinjara sigurno.
Lepa: Auu. Kako se skupi toliko ljudi?
Desimir: Ne znam i ja sam se čudio.
Kod mene još ovoga ima, mi to pod šator, nema tu restoran. Lepo da se neko setio :D Samo što kažemo kokčiNari
To SrbenDoktore, čuvaj nam izraze i sve ih lepo zapiši da ne odu u zaborav
+++++++++
Dao sam plus. Prvo, jerbo volim da čujem o starim običajima. Zapravo, to je imalo smisla. Pa vidiš, i sam gazda ih je dočekivao. Bili ljudi radosni. Drugo, žao mi je sto ih nema više, i što sve teži modernom. Pa i mi sami. Ništa nema smisla i sve je besmrtno. Kao i ovaj komentar. Pitaš se Gde? Pa u mojoj glavi.