Matore drtine ženskog pola, nadrkane koliko i teške, koje noseći koferčine veličine ostrva u Malim Antilima izvazivno uleću u autobuse i tramvaje koseći za sobom i mlado i staro. Nesvesne svojih dimenzija, po ulasku u prevoz i dalje ostaju okretne, samouverene i nagle kao Klaudija Šifer u najboljim danima.
U Beogradu se od njih najviše strahuje na trasi oko železničke i autobuske stanice.
-Nosilje! Beži sine, zadržaću ih koliko mogu!
-Prekasno je! Tata volim te!
-I tata teb...
-MESTA! MALO MESTA! MESTA MAJKU MU!!! *TRŠ* *ZGAZ*
Ево мало свежине. Плушчина.