One koje je, stojeći nad ringlom stare naftarice, u braon šerpi sa poklopcem sa velikom drškom, kokao moj deda, davnih zima. U platnenoj kesi iznad peći bile su zalihe zrna koje se tu sušilo, spremajući se da uskoči u šerpu. Unuk se davio u tim kokicama, i kad su se, jednog zimskog dana, na ulicama pojavili prvi popcorn automati, i narod omađijano pohrlio ka njima, unuk je znao o čemu se tu radi.
- Sine, jesi vido, na Terazijama automat, kokaju kokice! Aj kupimo dve kese ako nije veliki red!
- Njah... nisu dedi ni do kolena. Bolje da kupimo "Životinjsko carstvo", još čekam lava...
- Ma jebeš više čokoladice, muka mi od njih, plati Žaretu dinar za lava, ima punu pernicu sličica, dobićeš dijabetes čekajući lava, jebo te lav, ajmo na kokice!
- Njah...
