Sarkastičan komentar na neku priču/izjavu koja ima ne baš tako tragičan kraj. Na priču koja je sve samo ne zanimljiva i zabavna i za koju ti baš puca.
Stojimo mi tako ispred neke zgrade, čekamo drugara sa buksnom, kad se oglašava jedna od dve pripadnice lepšeg pola u datom trenutku:
- Jao kako pada ovaj sneg, sve mi pada zavrat, ju što je hladno! Pa gde je bre ovaj više? Sva sam zavejana.
- Sad će, trebao je već da dođe.
- Iju! Up'o mi sneg u levu nogavicu, omojbože!
- Svi smo se kolektivno potresli zbog toga.
Изгубијо интересовање за Кајлију неко време, па ми се опет вратила жеља. :) Недостаје ми оно константно рефрешовање стране и ишчекивање како ће проћи неко моје ремек дело.
Фала ви.
Осећам да си направио брдо дефиниција и да ћеш сад само да избацујеш. Ае нек ти је са срећом. :Р
Мајо, има гомила идеја, само не знам како да реализујем. Почнем, па станем па ми опет све то делује некако исфорсирано ако сада наставим да пишем па онда ипак ајде нећу, када ми дође, онда ћемо све како ваља :)
Рецимо да јесам ;)) Фала Ђони :*
Где си Куене?
Фино.+