Pitanje starijih ljudi postavljeno, nekada dobrim ortacima, koji ih se sada sete samo kad im je potrebna nekakva pomoć, najčešće materijalna.
Iako pozvani ima identifikator poziva na telefonu, podićiće slušalicu i polu-mrtvim glasom će izgovoriti reči sa naslova definicije. Cela poenta je pozivaocu uneti strah u kosti svojim 'ladnokrvnim glasom, kako bi sledeći put razmislio da l' da vas zove i pita kako vam je porodica il' da zatraži još koji dinar.
-:gleda u telefon i smeši se pokvareno: Ko je umro, je li, Dragane?
-Ma niko nije umro, nego, ovaj, ja u problemu...
-I trebaju ti pare?
-Trebaju!
-Kako te nije sramota da posle ovoliko godina tražiš crvendaće.
-Stevo, druže, evri su u pitanju, ne dindže, da je hiljadarka, lako bih preboleo. Gazda me juri zbog stanarine, preti da će da me izbaci. Aj' me bar primi u stan kad popijem pedalu, ako već pare nećeš da daš.
-More, goni se u tri pičke, draže bi mi bilo da sam čuo da je neko umro nego što ovo sad slušam, tornjaj se bre, razmisli kad i kako ćeš me sledeći put zvati!Sutradan.
-:gleda u telefon, ali ovaj put bez smeška i još pokvarenije: Šta sad oćeš?
-Ništa, samo da ti kažem...
-Nemam pare, nemam sinko, ne teraj me da te jurim!
-Umro Mladen, čoveče, sutra u jedanaest mu sahrana, ja ovaj samo to...
-tu, tu, tu
