Komšinica Mara je komšinica koju svi imamo. To je žena u poodmaklim godinama, tačnije 60-im ili ranim 70-im koja bleeeji ispred svoje kuće, (zgrade, kolibe, kontejnera ili čega već) čim počne proleće i prvi topliji dan. Uvek ima smrknutu facu i merka svakog. Jedva čeka da joj dođe drugarica Slavka da joj ispriča kada je sinoć ''ona mala Brankovićeva'' došla kući, ko ju je dopratio ili što je još gore ko ju je dovezao. Odmah prepričava šta je imala obučeno. Ako je imala farmerice, komšinica Mara odmah kaže da je imala miiiini suknju ispod koje samo što se nije videlo ''oooono'' kako to one nazivaju. Ukoliko je imala majicu na kratke rukave, u Marinim očima je imala majicu iz koje su joj sise ispale. Ako je kući došla u 2h ujutru, komšinica Mara procejuje da je to bilo oko 5h. (Živo me zanima šta je ona do tad radila ali....). Sutradan kad joj se lepo javiš, reći će: ''Jao, a ti beše Brankovićeva mala? Fino si ti dete. Nek si ti meni živa i zdrava.'' A ni trenutak nije prošao kako se okreneš, već je Slavki prenela: ''vidi malu fufu, sad zna i da se javi''.
