Veza dvoje mladih ljudi koji su zbog finansijske situacije primorani da žive pod istim krovom sa roditeljima jednog od para.
Tada to počinje da liči na sve, samo ne na vezu koju su imali pre toga, kada su u njoj učestvovali samo njih dvoje i sami donosili neke zajedničke odluke.
Ponedeljak uveče, porodica na okupu u dnevnom boravku povodom gledanja Slagalice.
- Dušo, mogli bismo sutra uveče do Pinokia na palačinke.
- Može srećo, uželeo sam se pravih palačinaka.
- Tako znači, sine? Sad majkine palačinke više nisu dobre? Jel da? Trujete se tamo koječime. Eeeee a kad si bio mali, znao si i po 20 komada da pojedeš sa cimetom, kad ih majka napravi.
- Daj bre kevo, nisam rekao da ne valjaju, nego eto malo za promenu. A i da izađemo nas dvoje mladih negde malo iz kuće.
- Sine, u pravu ti je majka. Ništa nije kao domaće. A sigurno su skupe kao sam đavo. Možete da odete do korzoa na kokice, kad vam se već šeta negde.
- Nemojte tako teta Milena, volimo mi sve što vi pravite. Nego smo ranije često odlazili tamo, pa eto da se podsetimo malo.
- Dobro snajka, dobro. Nego mogla si i sama da ih napraviš. Ja to zbog vas, da se ne trošite.
Upravo to...igraš onako kako drugi sviraju! ;)))
Ah, užasi života više od dve generacije pod istim krovom...
Pravi survajver! :)
Хаха, а одлуке које се у таквој вези доносе су ''Заједничке одлуке'' :)
Ситуација диктира врсту везе... :Д++