Pojava koju najbolje opisuje gospodja Pop-Lazic bacanjem cipele na svog krvnog i zakletog neprijatelja poput sasvim kul i ok novinara iz Iraka.
Bacanje cipele je jos jedna u nizu konformistickih stvari kao sto su odsecanje malog prsta ili blokiranja centralnih ulica Beograda.
Ne znam o čemu se radi i ko su dotična gospodja i njen krvni neprijatelj, ali ne mogu da vjerujem da se to desilo. To je običaj istočnih, pardon, bliskoistočnih naroda.
Naši običaji su drugačiji, bacanje kiseline u oči, na primjer.
Jel mi ovo radikali lupaju minuseve? :)
Nije nikakv napad po stranackoj liniji od mene, nego mi je interesantno kako neki potezi najednom ulaze u modu...