Malo ljudi zna za ovo što ću vam sada ispričati. U samom srcu Afrike, ipod jezera Viktorija, živelo je nekada drevno pleme Kosmodijana, ljudi srednjeg, zdepastog rasta, punijih usana i crnog tena. Oči su im obično bile crne crne, jer na površinu nisu izlazili, a jelte, logično da onda ne mogu imati svetlu boju. Bilo kako bilo, nisu ni oni bili baš naivni, il kako ih mnogi zamišljaju dobroćudni. Naprotiv, neretko su lovili slepe putnike i bacali ih u roblje gde bi radili do iznemoglosti. Bavili su se i oni istim radnjama kao i mi, živeli istim životima, ali su imali jedan nerešiv problem. Bili su grbavi. Neko mi je pričao da je to posledica nekog prokletstva, ali ja tad u to nisam verovao. Njihovi debeli listovi nosili su teret sve krivlje kičme koja bi u jednom trenutku došla do stadijuma kada izgleda kao banana. Njihov kralj Rektar I Hadžasempulatimirkovister već decenijama se borio sa tom neizlečivom bolešću. I tako, jednom on, kad mu je već dopizdelo da se lupa tukijem o čelo dok trči, naredi da se angažuje 10000 radnika i da se iskopa dijamanata dovoljno za jedan pojas koji bi se prostirao od bulje do moždine, sa sve prilepcima za oko kuka i grudi. Radili su danonoćno, kažu da je postojao red takozvanih "stepenika", kosmodijana poredjanih prema veličini grbe, tako da su oni koji najviše dohvataju bili na kraju i kopali pri vrhu, dok su najgrbaviji bili na početku i kopali pri dnu. Red se tako zvao jer ako bi ih pogledali iz profila, zbog veličine grba ličili bi na stepenice. Vratimo se na priču, oni su tako kopali dobrih godinu dana i bili bi nagradjivani svake 2 nedelje dobrom jebačinom sa okolnim kuravama... i to za džabe. I tako, kada skupiše potrebnu količinu dijamanata, kralj naredi da mu skuju gore pomenuti pojas, i na to se baci 1000 najboljih kovača. Kada je konačno stavio pojas, zanemeše celo kraljevstvo pred nesvakidašnjim prizorom. Pojas zasvetle i izleči kraljevu kičmu u sekundi. On čovek ne veruje, pa poče da trči, kad primeti "Tuki me više ne udara u čelo", i tad povika "Večeras slaviće kraljevstvo celo!". Ljudi počeše da se raduju, nabiše se u red da i njima pomogne ova magična sprava. I tako je kosmodisk u jednom danu izlečio više od 10000 zadovoljnih korisnika širom Kosmodije. Od radosti, i sam kralj se složi i nadenuše pojasu ranije pomenuto ime "Kosmodisk", što na kosmodijanskom znači "da se svetli u tami". Vremenom, njegova je funkcionalnost opadala sa opadanjem broja nepokradenih dijamanata, pa je danas napravljen od neke jadne plastike i još nekih gluposti. Šta ćeš. Ali ključna stvar u svemu, zapamtite, cena raste obrnuto od funkcionalnosti. Nekad je za dž lečio sve vrste kičmenih bolesti, vraćao sreću u kuće, babama i dedama podario unučiće, nesrećnim parovima darivao ljubav a neki kažu da je mogao i da reguliše stolicu. Ne znam, možda. Danas ne samo da te izadje pola plate sa još kamatom, već ti od manjeg problema napravi više većih, pa ti deluje kao da je taj mali nestao. Al jebiga, 21. vek je ovo, posle jebanja nema kajanja.
Kosmodisk- Vaša ledja će Vam biti zahvalna!
