Šaljiv odgovor na pitanje: "Da li znate francuski?", pri izgovoru se deli na slogove sa, naravno, francuskim naglaskom. Obično su nas kao klince tako zezali ujaci, stričevi, tetke...
Ja (oko 6 godina): "...Ujko, a je l' znaš ti francuski?"
Ujak: "Ih, bre, pa kako da ne znam. Ja ti znam svakakve jezike."
Ja (ozarena): "Pa, ajde reci nešto."
Ujak: "Kra-va tra-vu pa-seee, te-le re-pom ma-šeeeee."
Ja (smeh)
Izvrsna, realna i upotrebljiva defka. Međutim ovde se cene totalno beskorisne, neupotrebljive definicije koje niko ni ne koristi, a postoji kao i svugde u ovom društvu klan koji međusobno jedni drugima lajkuju i oduševljavaju se šitinama žešćim.