On je debeo. Kao finalni produkt enormne količine hrane koja je prolazila kroz njegov probavni trakt na mestu gde se obično nalazi stomak njemu stoji cisterna, velika cisterna koja koja je u isto vreme priznanje od strane njegovog tela za sve muke kroz koje je isto prošlo, kao i džinovski hangar za skladištenje.
Štaviše, njegov stomak je vremenom stvorio još jedan, omanji, na njemu samom. Žive skladno u jednoj rečima neobjašnjivoj simbiozi, spremni da sa obe ruke prihvate svaki naredni talas hrane koji njihov vlasnik usisa u sebe. Da, on ne jede, on usisava, proždire. Razumljivo, treba cisternu puniti kad god ona ište, a to nije nimalo redak slučaj.
Epilog sve te borbe kroz koju je junački prošao je jedna prednost koju drugi ljudi nemaju. Isti taj stomak mu može poslužiti kao tacna za neko hladno predjelo, kao neki svojevrsni stalak za pivo ili možda držač za daljinski - što čak i nije toliko loše, jer se tako teže gubi. Zbog toga se u šali kaže da njegova kravata stoji horizontalno.
- Fucer, danas, pola 4 u balonu. Nemoj da kasniš!
- E, Aleksa je otkazao, iskrslo nešto, tako da nam fali jedan. Imaš ti koga da zoveš?
- Au, teško. Mogu Mihaila, ali isključivo da ga zaposlimo kao golmana.
- Sam se čuva? Ma opušteno, nije frka.
- Ma ne, samo mu kravata stoji horizontalno...
- Bucko, a?
- Recimo bi za njega debela stoka bio deminutiv.
- E jebiga. Ništa, ako kolabira tamo na terenu, viša sila šta da se radi.
- Deblja sila! Onda, pola 4, nemoj da te nema.
- Razumeo sam, vidimo se u 4!
- Št...
- Prcam te, miran.
==============================
- Mama mama, je l' čika Kuštro progutao lubenicu?
- Ne sine, zašto?
- Pa šta mu je ono?
- Stomak sine, stomak. Njemu kravata stoji horizontalno, znaš.
- Aeee! Kako se to dobija?
- Pitaj onog tvog tatu, on je stručan.
