Krkanje je sportska disciplina, naširoko zastupljena medju balkanskim narodima. Karakteristika krkanja je velika koncentrisanost kandidata na ceremoniji. Pripreme za krkanje su dugotrajne i mukotrpne: Odmah po primljenom pozivu na krkačinu, kandidat se baca na totalni post, maksimalno ispraznujući želudac kako bi mogla u isti da stane velika količina hrane. Pri dolasku na krkačinu, kandidat je, obično, u polumtrvom stanju. U toku krkačine se ne može čuti nijedan artikulisani glas sem mljackanja, žvakanja i tu i tamo podrigivanja. Pobednik je onaj koji ne padne sa stolice, ili onaj pod kojim stolica ne pukne.
Epilog krkanja ume da bude koban. U mnogim slučajevima je obavezno ispiranje želuca, a veoma raširena pojava je gutanje sode bikarbone, nalivanje kiselom vodom, ili gutanje ranisana.
"Au, brate, sinoć sam bio kod kumova na slavi... Tri dana nisam ništa jeo, samo da bih krkao kumine sarme - sjebao sam 13 komada! A znaš kakve - k'o pesnice! Zeznulo me, doduše, predjelo, mog'o sam da odvalim bar još jedno 4 - 5... Mada, mislim da je poslednja sarma bila pokvarena - prosr'o sam se k'o grlica... Čet'ri dana nisam smeo da odem ni po cigare... Ali je ipak bilo dobro krkanje..."
