To je moj sopstveni auto koji se dugo kotrljao po drumovima Srbije i izvan nje.
Međutim, kada je došlo vreme da kupim nešto novo, kada se moj stari auto istrošio i postao takoreći krš, došlo je vreme da ga prodam budzašto da bih te pare uložio da kupim nešto novo.
Ne lezi vraže, kada sam shvatio da za njega ne mogu dobiti ni čestitih 300 evra, rešio sam da ga i ne prodajem. Toliko me neverovatnih dogodovština za njega vezuje da 250 evra predstavljaju samo uvredu za uspomene.
Rešio sam da od njega napravim kokošinjac.
Radije ću da gledam kako kokoške u njemu nose jaja, nego da tih 250 evra potrošim za noć u kafani.
Ne mogu se tako lako odreći krntije koju sam svojevremeno obožavao.
