Nekada davno, ali ne baš predavno (pedesetak godina unazad) lopta, ona fudbalsaka (a tek kožna), bila je prava retkost, ali se fudbal svejedno igrao na livadama, seoskim i gradskim sokacima, na svakom prigodnom poljančetu i to loptom krpenjačom. A krpenjača se pravila od starih krpa i iznošenih poderanih čarapa.
U izradi krpenjače, nošene ljubavlju pre svega prema svojim "ljubi ih majka" sinovima, a manje prema fudbalu ( i nisu znale šta je to osim da je to jurcanje za loptom) učestvovale su i majke budućih velikih zvezda našeg fudbala, ušivajući krpe ugurane u čarape i dajući bezličnoj masi koliko toliko formu pristojne lopte.
