Jedan od najsvečanijih dana ikada, sem iz pogleda novorođenča - kojem je to prilika da bude ispolivan hladnom vodom, bude nazvan pogrešnim imenom i da se uplaši kad vidi bradatog grmalja u crnini.
Novorođenče u crkvi : "Gde sam to ja ? A tako sam lepo pajkio kod mame, i kakvo je ovo veliko mesto, sve neka promaja i sve neki izlizani posteri.
Ma kakav je ono grmalj u crnoj odeći ? Čekaj što me prihvata... jaaaaoooo... !@#$%#!@# me je polio hladnom vodom @!$#@ mu mater kad ga do'vatim. Evo sad ću da mu se upiškim za inat da vidi kako je kad te poliju !"
Pop : "Svijeto dete sa prečistim i nevinim mislima - tebe ćemo sad da zovemo Mašinko Kurtonić !"
Novorođenče : "Ma kad te ja uv'atim videćeš ti kurtončića..."
Мене су крстили кад сам имао неколико месеци, наравно против моје воље. Рекла ми мајка да сам урлао као ненормалан. Да сам био мало старији, сигурно би ми то остало као јако трауматично искуство. Своју децу нећу да крстим. Кад одрасту, нека раде шта хоће.
Ja se svog krštenja sećam, mada ne znam kolika sam bila. Sećam se da su se svi smeškali a ja drečala ko nezdrava. =(
Kad sam krstio dete,jedino sto mi je bilo u glavi,kad ce bradonja da zavrsi,zato sto je mali zaspao.Poznato je da nisam pristalica crkve i krstenja,ali sam poklekao pod vecom silom ,tj.mojom zenom.Iako smo svi krsteni i dalje tvrdim da je to jedan besmislen obred koji ne znaci nista,osim ako osoba nije dovoljno stara da razume sve to i tvrdim da je to samo odlican povod za kafanu,zdranje i lokanje!!!
Kumčetu mog ćaleta i nije bilo tako loše. Njemu se pripiškilo, i zalivao je njegovu kravatu i košulju svakih 10 min :)))