Tada saznaješ da si, dok si studirao i kuvao sam sebi, zapravo mogao da zapatiš svakakve boleštine, nisi se hranio zdravo i pravo je čudo da si još uvek živ, jer ako i nisi umro od nezdrave hrane, usput si mogao nebrojeno puta da pogineš.
Ti: (pržiš šnicle)
Ona: Jaoooo! Pa šta si naljoljao toliko ulje, ’oćeš da umremo od holesterola?!
Ti: ...Ti: (odokativnom metodom posoliš jelo iz slanika)
Ona: Aman, čoveče, pa šta soliš toliko?! To se stavi na vrh kašičice!! (proba) Pa ovo ne mož’ da se jede!
Ti: ...Ti: (seckaš salamu, trudiš se da režnjevi budu što tanji — vidi se Tuturutovica kroz svaki)
Ona: Ma, šta sečeš tolike panjeve?! Jesam ti stoput rekla da se ukus oseća samo na površini jezika?!
Ti: ...Ti: (uključuješ pećnicu na 220)
Ona: O, bože! Pa, neću da topim rudu, čoveče! Smanji to na 180!
Ti: (kiptiš od besa, bacaš joj tiganj sa vrelim uljem u lice, dok ona vrišti i drži se za oči odrubljuješ joj glavu nožem i ubacuješ je u pećnicu, posoliš po svom ukusu i odvrneš na 250 °S, pa odeš u restoran da jedeš natenane)
