Ona emisija sa lutkastim zivotinjama. Iz devedesetih.
Pocinjala sa pesmicom Vuk ti rece dobro vece. Ili lisica. Ili zec. Ili medved. Ili tako neka zivotinja.
Posle Milosevic naredio da izbace vuka. Sta koji kurac on ima deci da zeli dobro vece i uci ih protiv sistema.
Zavrsavala sa nekom finom pesmicom, uspavankom.
I u sobi na belom jastuku
i u sumi pokraj starog panja,
svi pod obraz il sapu il ruku,
doslo vreme da se lepo sanja. Laku noc, laku noc.
Laku noc.
Decija emisija uz koju je veliki broj generacija odrastao,mnogi su je voleli ali i mrzeli!
Jer kada se ona zavrsi odmah se moralo u krevet!
Da li zbog naslova emisije ili zbog onih silnih sranja koja su se emitovala tih godina na dnevniku!
lutkarski serijal za decu, koji se emitovao sredinom 90-ih, na RTS-u, pred pocetak vecernjeg Dnevnika. neke od lutkica bile su: lija, vuk, gavran, jez, mis, medved... skecevi, od kojih se i sastojala emisija, bili su saljivi, poucni, i prilagodjeni deci svih uzrasta. na kraju svake emisije, pevali su pesmu LAKU NOC, LAKU NOC....
Reči koje predstavljaju uvod u barem pola sata rasprave sa najmlađim i, realno, najodmornijim članovima prorodice. Nakon što se završe sve procedure oko odlaska na spavanje i svi dogovori se još jednom potvrde i sve igračke budu sklonjene, poluuspavani roditelj izrekne ove sudbonosne reči i istog trenutka razrogači oči u shvatanju fatalne greške. Tada je već kasno. Vrata su odškrinuta, jedan od potomaka počinje stavljanjem noge u procep, a tužna žrtva može samo da reaktivno otrpi svoju smenu.
- Laku noć klinci, lepo sanjajte...
- Laku noć tata, lepo i ti sanjaj...
- Hvala.
- Tajo, a što se kaže lepo sanjaj?
- Pa eto...Posle 45 minuta paničnog izvlačenja, donošenja još jedne čaše vode (dva puta), tri piškenja (prvi put nije moglo - ladna daska) i dve bajke...
- Jesu zaspali?
- Jesu, sutra ti ideš s njima, mamu više vole.
Dječija emisija koja je tokom devedesetih godina mnogim klincima svako veče govorila kako su divni, krasni i da je došlo vrijeme da idu da se jebu.
Koliko god mali i neiskusni bili svi smo znali da se poslije laku noć deco išlo pravac na spavanje.
Kad sam bio klinac bila je obavezna emisija za decu pred spavanje, emitovana pred DNEVNIK 2. Sve te životinje koje su bile u emisiji (Vuk, teta Lija i ostali) meni su bili toliko dragi da sam želeo da ta emisija traje čitavu večnost. To je bila jedna od prednosti detinjstva, sada kada sam postao ozbiljan i dalje želim da se vratim u taj period kada sam sedeo na jastuku na podu dnevne sobe izmedju tatinih nogu i čekao da počne petnaest minuta mog omiljenog programa.
Današnja deca to nemaju, oni imaju JK i ostale da ih uspavljuju i bude, kasnije se čudimo što su nam nove generacije izopačene.
