Soba, češće muška, najčešće adolescentska. Glavna karakteristika joj je aroma koja štipa za oči kao seljak šatorsku pevaljku u vreme vašara. U sobi obitava uglavnom jedna osoba, ređe dve sa povremenim majčinskim upadima radi otvaranja prozora. Od nameštaja ima ormar, (ne)radni sto, komp, eventualno mini liniju i stolicu na kojoj ima više odeće nego u gorepomenutom ormaru. Tu je i nezaobilazni krevet. Bukvalno nezaobilazni jer nema gde da se prođe od nabacanih stvari, pikavaca, omota od čokolade i od još nekih stvari čije poreklo nije utvđeno. Ono što ovoj sobi konstatno fali je prisustvo devojke a ponekad i ortaka koji su gadljivi na gmizavce i ostale kulture koje su se razvile u ćoškovima sobe. Domaćin ove sobe uporno tvrdi da mu je soba baš onakva kakva treba da bude i da on zna gde se šta nalazi i to vezanih očiju poput Majstor Kreke (Bate Živojinovića) u seriji rekodrne gledanosti o "porodičnom blagu" Gavrilovića.
-Sine proluftiraj sobu ponekad, neće da ti uvene modem od svežeg vazduha.
-Sutra ćale, moram palim sad.
-Dobro, kako hoćeš. Samo da znaš, bio sam na safariju '89. godine, lavovi u februaru bolje mirišu nego ova tvoja pećina!
oooo da....