Stariji filmovi, koje svi znamo napamet i koji mogu da se gledaju iznova i iznova jer se izdvajaju genijalnom glumom i fantastičnim tekstom.
Problem nastaje kada se takvi filmovi gledaju u nekom većem društvu, jer genijalci počinju da upadaju jedan drugome u reč takmičeći se ko će bolje skinuti Batu Stojkovića, Zorana Radmilovića i ostalu ekpu.
Tragikomično je što i posle 100og gledanja filma i dalje ne znaju napamet tekst.
Poslednji put doživljeno sa rodbinom, mada sam se susretao i ranije sa sličnim genijalcima.
Nedeljni ručak. Tu su otac i teča kao glavni akteri.
Burazer, ostala rodbina i ja pokušavamo da gledamo film.Teča: " Haha evo ga testament, - Dok pišem ovo i drhti mi ruka, bitango jedna, Panteliju si našao da falsifikuješ"
Ćale: " Haha, a pazi sad "Đubre matoro lažeš i falsifikuješ Panteliju a imaš 100 godina, ja sam se šalio samo hahaha"
Teča: "Legende, mogu ovo svaki dan da gledam. "Žao mi je što ste moji a niste deca nekog mog neprijatelje jer ko vas poznaje i pakao će mu lako pasti a ako Vas brine moja imovina, mogu vam reći da sve ostavljam - Sebi"
Svi u glas : Jel može od vas da se gleda film na miru?
