Nije bio blesav narod kad je reko da lepa reč i gvozdena vrata otvara.
Živorad stao da odmori od kosidbe, a preko brda nailazi komšinka Milunka. Pošla za vodu.
Živorad: Ooo Milunkaa?!
Milunka: oOj?!
Živorad: Oćeš doć da se poj*b*mo malo, ko imadeš vremena?
Milunka: E vala oću Živorade kad me tako lepo pitaš, a ne ka ona deca iz grada: Oo Milunka? A ja se jadna odazovem, a oni: Dodji večeras malo do nas da ti ga rknemo po sred pizde!
