Маестро...химну.
Устаните.

Елем, вероватно најсветији обичај у нас Срба. Феномен који нас недвосмислено дефинише као НЕБЕСКИ народ и чини, поред бројних других признања и титула, јединственим и препознатљивим у целом свету. Гнусни непријатељи ће рећи : ''Хја! Па, то је само поздрав и ништа више!'' али је вероватно и њима јасно колико је широк јаз између оваквог, међусобног целивања душа и профаног - да кажемо, припростог - католичког цмакања у образ. Са том и таквом функцијом, трољубљење је већ еонима свеприсутни елемент наших славних живота и сигурно данас не бисмо стајали ту где стојимо да ЊЕГА није било. Чак и ако икада негде неки астероид одлучи да се упути у правцу планете Земље и том приликом побије све живо и мртво на истој, у етар изнад хаоса новонасталог армагедона ће се воздићи и заувек лебдети пространствима свемира - ТРОЉУБАЦ. А можда ће пре свега тога прилике дозволити и да упознамо неке од представника ванземаљских цивилизација па да се и са њима, као што то чинимо међусобно, изљубимо по три пута - у име Оца, и Сина, и светога Духа. Онако, бре, како то Бог заповеда!