Đavolja rabota i hendikep u konzervativnim sredinama (uglavnom, ali ne samo ruralnim) sve do osamdesetih godina prošlog veka. “Lečila“ se prebijanjem palca ili kažiprsta leve ruke od malih nogu, da dete ne bi moglo da drži olovku u levoj i da bi počelo da piše desnom rukom, a sve to da ne pukne bruka po selu.
Majka: “Kako to držiš olovku? Piši desnom.“
Dete: „A, ovako mi lakše.“
Majka (:prekrst:): “Mhm. Sad će, ćero, mama da se vrati.“
(donosi dasku i tučak za meso)
Dete: “Šta će ti to?“
Majka: “Da te naučim da pišeš. Stavi prstić ovde, blago mami... TUP!“
Imaš plus ali: AAAAA, odvratno, fuj!
Moj matori je '47 i danas koristi obe ruke podjednako, a kao klinji su mu u školi nastavnici cepali domaći i ostala pisanija levom rukom...
Što frizbi, Blek? Verovatno sam ti pričala da bacam frizbi levom, a hvatam desnom, ali ne sećam se :-)
Nisi mi pričala, ali sam pročitao to negde, ne sećam se da l je bilo u "Pan erotici" ili "Debeli ali srećni" :).
E, ja o tome nisam imao pojma dok mi tasta jednog dana ne rrece kako je ona svog sina odvikavala od koriscenja leve ruke. Ali onako sa tugom rece, jbga ne znam sta nam je to znacilo, stvarno je bilo glupo. Makar lepo od nje sto je shvatila i priznala.
Код нас уч'тељ'ца млатила сваког ко пише левом руком. Једном приликом био родитељски састанак на тему "Леворукост - санђама који ће ви изеде чељад и претвори их у дрогеристе и гузичаре", а онда је неко то пријавио министарству.
+
Ali u američkim filmovima su zato svi do jednog levoruki. Njima izgleda ne smeta. +