Manevar koji se koristi kada budući roditelji ne mogu da se usaglase oko imena potomka.
Kada ne upale argumenti da je određeno ime ružno/glupo/prevaziđeno/seljačko/isuviše često/nedovoljno srpsko/prekratko/predugo/neusaglašeno sa prezimenom i imenima roditelja itd. onda se poteže argument potencijalnog ponižavajućeg nadimka koji bi mogao da unesreći dete ukoliko ponese predloženo ime.
- Imaš li ideju kako da ga nazovemo?
- Mogao bi da bude Miroljub!
- Jesi li ti lud? To je seljačko ime!
- Nije seljačko, deda mi se zvao Miroljub a bio je ugledni trgovac pre II svetskog rata! Baš zato bi mi značilo da tako nazovemo malog!
- Dušo, cenim tvoju ljubav prema pokojnom dedi ali to ime više nije moderno.
- Grdno grešiš! Znam četiri lika koji se zovu Miroljub a mlađi su od mene! Evo i komšija Đole je tako nazvao sina! A nije ni prečesto ime kao npr. Stefan ili Uroš ili Luka! Još ima i jasno značenje!
- Izvini ali nema šanse, po cenu da se razvedemo! Pa deca bi ga zvala Mirobulj! Zamisli to, sin bi nam pod uticajem klinačkog zezanja izrastao u neurotičnog pederčića! Nema šanse, ne može! Uostalom, kad već predlažeš glupa imena što onda ne bi bio Pržemislav?
Zato smo se dušo ti i ja usaglasili oko tih imena i tu je kraj priče :)
A stvarno smo izabrali najlepša imena srećo :))))
zato nazoveš decu Strahinja i Dejana i rešen problem :))))
+