Seoska džukela, ona upredena i prepredena, što ćuti i leži u šancu pored puta, pa čeka da je prođeš peške ili na bicikli, a onda iz mesta juriša uz lavež ka tvojoj nozi da te ugrize, ili barem otkine nogavicu. Izraz se može rabiti i za ljude sklone bugarskoj nacionalnoj tradiciji- zabijanje noža u leđa. Bez obzira na njihovu narodnost.
- Mile, šesnaes' put sam ti rek'o da vežeš onu tvoju livru, malopre kad sam se vraćao iz zadruge prepade me živog. Idući put potežem kratež i ne pitam ništa, da znaš.
- Ala me zajebala ona livra od čoveka, Dragan Bekin. Neko će na robiju.
- Što, šta bilo?
- Dolazio mi godinama u kuću, predstavljao se kao prijatelj, pili smo i jeli zajedno, na slavu mi dolazio, kad pre neki dan, ja kući sa njive, nema mi žene ni njenog auta. Prođe veče, noć, ujutru sam se već zabrinuo, zovem je, ugašen telefon, i ne znam koji me đavo ter'o da pogledam u slamaricu, kad- nema mi petnes 'iljade evra životne ušteđevine. Posle doš'o Milan, već se pročulo, i kaže da Dragan taj dan dolazio kod mene, iznosio neke ženine kofere, spakovao u njen auto, i odmaglili zajedno, u Čačak kod one njene sotone i rospije od majke. I tako. Žena mi pokupila pare, sede u kola i ode sa švalerom. Ao, pa neće Božić da dočeka. Ni on ni ona.
