Veoma široka i opširna tema koja po nekima nema granica. Mišljenja su podeljenja, subjektivna jer drugačija ne mogu biti jer se ljubav živi, a ne analizira, svaki doživljaj drugačiji, svaki stav nelogičan, svaki postupak sulud ali za nas, u velikoj meri značajan. To je ono što nas čini srećnim, ono zbog čega postojimo, zbog čega nam se diže kosa na glavi i još ponešto, roditelji redovno posećuju apoteke, prazni novčanik, jedini razlog našeg postojanja/postojanja ostatka univerzuma. Ljubav je savršena.
Za neke.
Sa druge strane, ona može biti tako okrutna. Tako poražavajuća. Neverovatno je koliko osećanja utiču na čoveka. A kada na ovoj stranici života ne ide sve baš od ruke, ponekad se zapitam da li su emocije zaista potrebne?
Dajte ljudi, čovek je očigledno ubedačen. Isto kao i ja.
Dadoh plus i mislim, ljubav ionako ne postoji, to je samo neka hormonska/hemijska/šta-ja-znam-kakva(pročitah negde) reakcija do koje dolazi jer, bog te pita zašto, tvoj organizam pomisli da bi sa dotičnom osobom mogao imati prikladne potomke.
Ako sam ja to dobro shvatila, u svakom slučaju, nešto mi i nije bolje i pored tog saznanja.
★★★★★★★★★★