Nespremnost pojedinih vlasnika da shvate da je njihov ljubimac, zapravo, sadistički nastrojena, razmažena, zrikava greška majke prirode. Oni ovo uporno ignorišu, i, bez obzira na to da li vam je lice upravo bilo osakaćeno za sva vremena, ili je njihov novi računar rasturen u paramparčad, tretiraju svoje ljubimce kao dobrodušne male vragolane pune dobrih namera i ljubavi. Ova pojava se može sresti i između dece i njihovih roditelja, mada znatno ređe, pogotovo kod nas, gde se maloletnicima karakter gradi šljagama, a macole se dele k'o bombone.
"Jebote, MOJE LICE, SKLANJAJ TO OD MENE."
"Samo je uplašena, mala moja bubili, mukica, šta si joj uradio?!""Ej, brate, dok si bio u klonji, ker ti je zapišao komp, moje nove patike, pocepao zavese, prababin album koji je iznosila iz kuće u požaru dok su nemci otvarali artiljeriju na nju, i slomio onu rakiju iz 1316. godine."
"Jadan, mora da je baš ljut na mene. Ja sam kriv, zaboravio sam da mu razmlačim vodu za piće."
