....hodaju gradom srećnici i mi smo bili to, vrati se kad me poželiš, nisam ti bilo ko....
Pošten neki svet. Prepoznao je milozvučno-preldžijske elemente ritmova Radetovih pesama koje razdrmavaju i najčvršće sinaptičke veze - jednostavno se raspametiš.
To su ti ljudi i žene koji imaju jednu cigaretu i ponude tebi. Kad ovakvog domaćina pitaš da uzore njivu, on prvo uzore tvoju i od tvojih komšija, a sebi ako stigne. Komad leba deli na onoliko delova koliko je komšija, svima pomalo. Ovi ljudi kad vide Beograd na vodi, podignu ga da se ne kvasi.
Jedina slobost im je upravo Rade Lacković. Kad je njegov koncert tad se prodaju i džondir i plugovi samo da se kupi karta. Đe koncert? Je l' u Insbruku? Nie problem! Nek ide i kuća!
- U kojoj si ti momče stranci?
- Radikal!
- S tim se poso ne dobija, momak!
- Jebiga!
- A koju muziku slušaš?
- Rada Lackovića!
- Što odma ne kažeš! Je l' malo direktorsko mesto! Oćeš pola firme?
- Fala gazda, podeliću s radnicima!
