Ujedno i ljudi čija je egzistencija dovedena u pitanje. Dok iole imućnija studentarija, pa čak i oni prosečnih primanja, sebi mogu priuštiti ta dva obroka vikendom, ovi nesrećnici su primorani da tegle kuvana jaja, hleb i jogurt kroz Limanski park. Da sama ironija svoj kapacitet iskorišćava do krajnjih granica, primetićete i po tome, što ovaj sloj nemaštine popunjavaju uglavnom najbolji prestavnici svoje generacije.
-Dobar dan uslužna tetkice. Šta ste nam to lepo spremili za obedovanje subotom uveče?
-Pazi mali. Imaš pravo na jedno jaje, čašu surutke, režanj slanine ili nešto što podvodimo pod paštetu.
-Dajte mi tu kremu za cipe..., ovaj paštetu. Da je mažem zajedno sa nadanjima.
Ne znam kako je sad, ali dok sam ja studirao, a to je bilo davno, niko nije izbegavao večeru za poneti. Dobro, nije bila surutka nego jogurt, a paštete su bile karneksove ili neoplantine ili jadranske sardine. Milina, jedino što je hleb bio neki tvrd, ali umočiš ga u jogurt pa omekša.
Ipak, plus na definiciju, primer je baš dobar. I jedna ispravka: preDstavnici.
Ко јебе татине и мамине синове који студирају по метар година! Ја сам носио и по 3,4 пакета вечере кроз град. Шта ме боли курчина шта ко мисли... +